Da li je kiropraktičar osteopata? Šta titule zaista znače

Pacijent sa bolom u leđima danas bira između ljudi koji se predstavljaju kao osteopate, kiropraktičari, manuelni terapeuti ili fizioterapeuti. Sve četiri struke rade rukama i dosta se preklapaju, ali nisu ista stvar — a u Srbiji nisu ni jednako uređene, pa isti naziv kod dvoje ljudi može da znači različito školovanje.

Ovaj tekst nije o tome koja je struka bolja. On objašnjava šta koji naziv znači i šta vredi pitati pre prve terapije, bilo kome da idete.

Tri struke koje nisu ista stvar

Fizioterapija je od ove tri jedina koja je u Srbiji punopravno deo zdravstvenog sistema — sa formalnim strukovnim studijama, licencom i mestom u bolnicama i domovima zdravlja. Fizioterapeut je zdravstveni radnik u pravom smislu reči.

Osteopatija je nastala krajem devetnaestog veka u Sjedinjenim Državama i razvila se u dva različita modela. U SAD je osteopata lekar sa punim medicinskim obrazovanjem. U Evropi je osteopatija zasebna struka sa sopstvenim, višegodišnjim školovanjem — i tom, evropskom modelu pripada i moje obrazovanje.

Kiropraktika je nastala u istoj epohi, takođe u Americi, kao zasebna struka sa težištem na kičmi i zglobnim tehnikama. U zemljama gde je uređena, kiropraktičar završava višegodišnje akademske studije. U Srbiji akreditovan studijski program kiropraktike ne postoji, pa je pitanje gde se neko školovao sasvim prirodno.

Kada sam ja počinjao, reč kiropraktika je kod nas označavala upravo posao kojim se bavim — pregled i korekciju kičme i zglobova rukama. Svoj rad sam vremenom nazvao osteopatijom, jer pored kičme radim i sa mišićima, fascijom i disanjem. Više o tome na stranici kiropraktičar ili osteopata.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Zašto naziv sam po sebi ne govori sve

Nazivi ovih struka kod nas nisu zaštićeni na način na koji je zaštićen naziv „lekar”, pa se koriste slobodnije nego u zemljama gde su struke uređene zakonom. Zato je pitanje o školovanju normalno, a dobar terapeut na njega odgovara rado i konkretno.

Šta vredi pitati pre prve terapije

Gde ste se školovali i koliko je to trajalo? Dobar odgovor je konkretan: naziv škole, zemlja, broj godina. Iskustvo je jednako vredno, i dobro je znati i jedno i drugo.

Da li ste zdravstveni radnik? Kod nekih struka licenca kod nas ne postoji u istom obliku kao kod fizioterapeuta, pa je korisno čuti šta tačno stoji iza naziva.

Šta radimo ako se stanje ne popravi ili se pogorša? Dobar odgovor uključuje i lekara ili specijalistu, kada je to potrebno.

Koliko dolazaka očekujete i kako se plaćaju? Broj dolazaka se realno zna tek kada se vidi kako telo reaguje na prvu terapiju.

Kako izgleda procena pre prve terapije? O tome u nastavku, jer je to najvažnije od svega.

Važnije od titule je pregled

Titula govori gde se neko školovao, a pregled pokazuje kako radi.

Pre bilo kakvog manuelnog rada terapeut treba da vas ispita, pregleda i proveri postoji li razlog da se ne dira — a takvi razlozi postoje. O tome kada manuelni rad, naročito na vratu, nije bezbedan i šta se pre njega mora proveriti, pisao sam u zasebnom tekstu.

Zato je dobar znak kada prvi dolazak počne pitanjima o bolestima, lekovima i tome kako je bol počeo, pa tek onda pregledom. Kako to izgleda kod mene, opisano je u tekstu prvi put kod kiropraktičara ili osteopate.

Više o tome kako se pristupi razlikuju u samom radu na telu ima u tekstu o razlici između osteopatije, fizioterapije i kiropraktike, a o mom obrazovanju i pristupu na stranicama osteopatija i o meni.