Bekerova (poplitealna) cista

Zašto se vraća posle vađenja tečnosti

Ovo je najčešće razočaranje kod ovog stanja. Cista se isprazni iglom, izbočina nestane, a za nekoliko nedelja ili meseci je ponovo tu. Razlog je jednostavan: nije rešeno ono što tečnost stvara. Dokle god koleno zbog oštećenog meniskusa ili artroze proizvodi višak tečnosti, ona će ići putem manjeg otpora — unazad, u istu kesicu.

Zato se kod odraslih pitanje nikad ne postavlja kao „kako da uklonimo cistu”, nego kao „zašto koleno pravi višak tečnosti”. Vađenje tečnosti ima smisla kada cista mehanički smeta — kada je toliko velika da ne dozvoljava savijanje ili pritiska okolne strukture — ali kao rešenje samo po sebi, ne.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Kod dece je drugačije

Kod dece se cista najčešće javlja bez ikakvog oboljenja zgloba, ne prati je oštećenje meniskusa niti artroza, i po pravilu se sama povuče tokom vremena. Zato se kod deteta sa bezbolnom kvrgom iza kolena, urednim pokretom i bez otoka samog zgloba, u prvom koraku najčešće samo prati — bez punkcije i bez operacije.

Puknuta cista izgleda kao tromboza, i to je najvažnija stvar na ovoj stranici

Kada cista pukne, tečnost se izlije u list. Javlja se nagli bol, otok potkolenice, ponekad crvenilo i toplota, a nekad i modrica oko skočnog zgloba. Ta slika je gotovo identična slici duboke venske tromboze — a tromboza je stanje koje može biti opasno po život.

Razlika se ne može pouzdano napraviti pipanjem ni po opisu tegoba. Radi se ultrazvukom. Zato važi jednostavno pravilo: naglo otečena i bolna potkolenica ide isti dan na lekarsku procenu, bez obzira na to što je poznato da postoji cista. Manuelna terapija se u toj situaciji ne radi dok se tromboza ne isključi.

Šta terapija realno može, a šta ne

Ne može da rastvori cistu niti da je „istisne nazad”. Rad na samoj izbočini nema smisla i može da nadraži.

Ono što ima smisla jeste rad na uzroku i na posledicama: smanjenje opterećenja koje stalno puni koleno tečnošću, vraćanje punog obima pokreta, jačanje mišića natkolenice koji rasterećuju zglob, i rad na pokretljivosti tkiva iza kolena i u listu, koje je zbog stalnog zatezanja često ukočeno. Kada koleno prestane da se puni, cista kod dela ljudi splasne sama.

Kada je uzrok oštećenje meniskusa ili uznapredovala artroza, iskren odgovor je da terapija menja tegobe i funkciju, ali ne menja nalaz — i da odluku o eventualnoj operaciji donosi ortoped, na osnovu tegoba, a ne na osnovu veličine ciste.

Obloge, kupusov list i druge kućne mere

Ovo je pitanje koje se postavlja češće nego ijedno drugo, a retko dobije iskren odgovor.

Bekerova cista nije upala kože ni površinskog tkiva. To je zglobna tečnost pod pritiskom, u kesici koja leži duboko između dva mišića, i sa spoljnom stranom kolena je povezana samo preko nekoliko centimetara tkiva. Nijedna obloga — ni hladna, ni topla, ni kupusov list, ni rakija — ne može da promeni količinu tečnosti koju koleno proizvodi, jer ne dopire do mesta gde se ta tečnost stvara.

To ne znači da ljudima ne prija. Hladno umanji osećaj napetosti i bol na nekoliko sati, i to je legitimno kao mera za predah. Ali ta mera ne menja tok stanja i ne treba da zameni odgovor na pitanje zašto koleno pravi višak tečnosti.

Jedna stvar je ipak važna: dok se ne zna šta je u pitanju, jaka toplota i intenzivno trljanje naduvene potkolenice nisu bezopasni. Ako je otok nastao naglo, to može biti tromboza, a masaža i toplota su tada poslednje što treba uraditi.

Koliko traje i da li nestaje sama

Kod dece po pravilu nestaje sama, često tek posle više meseci ili godinu-dve, i to je razlog zašto se najčešće samo prati.

Kod odraslih se ponaša onako kako se ponaša koleno koje je stvara. U jednoj studiji na sto trideset ljudi sa artrozom kolena, od kojih je trideset troje imalo i cistu, oni sa cistom imali su izraženije tegobe već na početku. Tri meseca posle lečenja obe grupe su bile bolje. Šest meseci posle, grupa bez ciste je zadržala poboljšanje, a grupa sa cistom se pogoršala.

To je najkorisniji podatak koji o ovom stanju postoji: cista nije samo bezazleni znak sa strane, nego pokazatelj da koleno traži duži i uporniji rad — i da se posle početnog olakšanja lako vrati, ako se stalo na pola puta.

Za onoga ko nema artrozu nego oštećen meniskus, važi isto načelo drugim rečima: dok postoji razlog da se zglob puni, kesica ima šta da prima.

Kada snimak zaista treba

Ultrazvuk je prvi korak i najčešće dovoljan — potvrđuje da je reč o cisti i isključuje trombozu. Magnetna rezonanca se radi kada treba videti šta u zglobu stvara tečnost, dakle stanje meniskusa i hrskavice, i naročito kada se razmatra operacija.

Jedna napomena vredi da se zapamti: kvrga iza kolena koja je tvrda, koja ne menja veličinu, koja raste postojano i boli noću, ne ponaša se kao Bekerova cista i traži drugačiju obradu.